Dans moren est kar si paželim i vidim. Ker put zbiram sam ana hrona kera mije dabra. A maja stara mama to nima roda. Reče mi da to ni lepu ni dabr.

»Vi ne znošte kej je glod i patriba.« Čuda put mi gavori: »Mi sma edli palinta i belo kafe za frušk. Za južna je blu vavik kisla repa, žele, karejne, kalarada, grah, fožu. Tu se je use idlu s krampiram. Za večera je blu kafe i palinta. Mesu seje idlu pa nedilam i blagdanam.

Kruh se je peku u sabota za nedila. Ta sma jedva čokal i veselil se tapli korici, al nam niša pustil uzet da bo nas balelo. Zatu sma usi jaku cenil kruh ku najboli kolač.«

Blu me je sram kada sen poslušau staru mamu. Kir put ne mislim o kruhu i ne želim ga, al se nabitu da bom bel cenu hrona. Pačeu bom iz današnim donam. Uzeu sen žlica i use sen paidu kor je starmama skuhala.