Kad smo se vratili sa zimovanja, svi su pitali:
- Jeste li stekli nove prijatelje?
- Da, sprijateljili smo se s Adamom.
- Pričajte nam o njemu!
- Pa, Adam je dobar dječak...
- Oh, to je tako dosadno!
- Ali naš prijatelj nije dosadan! Lijepo smo se igrali, i kupali, i...
- Dobro, a ima li taj klinac nešto specijalno?
- Ih, još pitate! Ima najmoderniji mobitel i...
- Zar ne postoji nešto specijalno i jeftino?
- Oh, zapravo, Adam ima vrlo jeftin štap...
- To je glupo! Što će mu štap? Zar je planinar?
Pastir, glumac? Kakav je to štap?
- Bijel, s crvenim vrhom i može se sklopiti.
- Nikad vidjeli...
- Ni Adam ne vidi.
- Što ne vidi? Taj štap?
- Ni štap!
- Pa, što će mu nevidljivi štap?
- Oh, štap se vidi izdaleka! Ali, Adam je slijep...
- Slijep? Pa kako se taj može igrati?
- Upoznajte ga, pa ćete saznati!
- Nas je strah!
- Zar se bojite štapa?
- Ne, nego slijepog dječaka!
- Nama nije učinio nikakvo zlo!
- Ipak, mogao bi biti... zarazan...
- Posve je zdrav i vrlo jak.
- Eto, jak! Mogao bi nas udariti onim svojim štapom!
- Oh, neće! On štapom samo kucka.
- To su nekakve vradžbine!
- Ma, nisu! Adamu štap pomaže pri upoznavanju svijeta.
- Zar on upoznaje svijet?
- Da. Već je puno putovao i mnogo naučio.
- I upoznao mnoge dječake?
- Mnoge! Ali, prijatelja nikad dovoljno!
- Imate pravo! I mi bismo rado stekli još jednog. Osobito kad je tako neobičan.
- Sjajno! Upoznajte Adama! On dolazi k nama za vikend.
- Dogovoreno!
Mirjana Mrkela
/književnica, učiteljica/