Dakle, dragi živahni, ti si me totalno zbunio. Čini mi se da si jedan od onih izvrsnih driblera koji protivniku profuraju loptu kroz noge. Po svemu sudeći, glavni si i u školi i na sportskom terenu.

Pretpostavljam da je tvoja inteligencija, živost, temperament, a možda i određena doza drskosti razlog zašto si dobar u košarci. Ali ti dobro znaš da uza sve to nema pravog uspjeha ako se redovito ne trenira, ne radi na kondiciji, vještini, na koncentraciji i psihičkoj spremnosti. Pa iako je sve to uistinu naporno, tebi očito nije teško. A zašto? Jednostavno zato što košarku voliš. Osim toga, koliko ja znam, treneri ne trpe zafrkavanje i neodgovornost.

Ne držiš li se pravila, nema te na idućoj tekmi. U ponešto drukčijem obliku tako je i u školi. Tu imaš dvije mogućnosti da budeš glavni. Jedna je da marljivo treniraš (učiš), budeš discipliniran i tako postigneš uspjeh, a druga da se ističeš problematičnim ponašanjem. No to drugo stvara nove probleme. Osim toga, ima opakih trenera koji smatraju da njihovi igrači moraju biti i dobri učenici... grdo, zar ne?