Dva retka iz svakog prizora treba stalno ponavljati u prethodno utvrđenoj situaciji. Na primjer,  u prvom prizoru lik A ostao je zarobljen pod srušenim stablom, a lik B nije dovoljno snažan da stablo podigne.

Jedan

A: Pomozi mi.

B: Ne mogu.

Dva

A: Žao mi je.

B: Za sve si ti kriv.

Tri

A: Prestani.

B: Prisili me ako možeš.

Četiri

A: Što to radiš?

B: A što misliš da radim?

Pet

A: Moramo poći.

B: Ne još.

Šest

A: Trebam te.

B: Pričekaj časak.