Ja sam veliki, sivi oblak. Vjetar me tjera malo lijevo, malo desno. Nikada ne mirujem, stalno kružim nebom. Puna sam kiše, pa svaki dan ispustim par kapi. Djeca me stalno pogledavaju jer se žele igrati vani. Najednom sam se promijenila. U meni su se stvorile pahulje snijega. Ispustila sam nekoliko pahulja. Djeca šire prema meni ruke i jako su sretna. Žele još pahulja da sve bude bijelo. Ja se pravim važna pa krenem dalje nebom.

 

Oni tužno mašu za mnom i viču mi da se vratim što prije, sa što više pahulja. Putujem nebom i razmišljam da ću se brzo vratiti, te svu djecu pahuljama iznenaditi.